Letra Kod Kuće - Marčelo (SRB)
I onda konačno obala! Kopno na oknu durbina
A potom na doku tišina. Staza u pesku i samo kiša rominja
Kapetanov dnevnik, poslednji unos: dva–nula–dvadeset prva
A beše ovo dug put okolo da smetne se s uma početna luka
Jer, kada beži se od sebe, hrli se pučini, grli se bura
Baca se kompas i ne radi radar. Raduje te tmura, dok krši te munja
A premda ne baš uvek prečicom, na kraju ipak stigneš u sebe
I ne mora tad ni da bude rečito, više je osećaj nego tekst pesme
Ovo što sad nosim u grudima, ili je celi svet ili je bomba
Svakako je veliko i štopuje, kuca, odbrojava, a do kad? Ko zna
I zato više nemam namere da traćim. Nemam namere da stanem
Ja sam stari ja. Novi ja. Svaki ja. Svaki dan. Kamen, ali meni dragi kamen
Sve lepo se splete sa ružnim. Sve ružno isprepliće lepo
I sve je to moje. Sve se to voli. Sve se to stopi u jedno
I sve se to stvrdne u sidro i pljusne u more što jedino čuće
Kad na kiši u zoru šireći ruke šapnem: "Brod je kod kuće"
Po kojoj god trasi skreneš s teme. Znaci vode do tebe
Šta si? Luka il’ greben?
Šta možeš još da vratiš, osim sebe?
Da pratiš, osim sebe?
Na kraju...
Uuu
Mogu da prebrodim sve! Osim sebe!
Daljine i sne, al’ uzalud sve je!
Silne vode beskrajne nikud nisu odvele, jer voleo sam sve, osim sebe!
I pravo vreme je da vratim se sebi. Pravo vreme da jednostvarno nastanenm
Pravo vreme da jednostvarno postanem sve ono što sam želeo da budem negde još od petanaeste
I naravno da nije "effortless" više nikad. Druge su godine i drukčija igra
Neće da svira ko nekad bez štima. Neće da štimuje samo bez cima
Zato, tu sam da kidam. Zato, tu sam da blistam. Tu sam da sijam
Da teram svemu lošemu inat. I pozlatim sve što taknem kao Mida
I možda ne mogu da popravim svet, ali i on mene ne može da pokvari
Potopi gutaju barke, da, ali ovo ostrvo ne možeš da poplaviš
Nastanjen ljudima u grudima. U miru sa radošću, u miru sa bolom
U miru sa svime što tek ću da susretnem. Samome sebi. Napokon kopno
Marčelo, Marko, Mare, prijatelj, brat, dečko, sin
Pisac, MC, Car ili krindž, Omražen, voljen il’ nebitan lik
Al' nikad ravnodušan. Čemu to varanje sebe?
Kakav je takav je, taj svet je moj i zove odonud roletne
Sviće. Tanana svetlosna traka pada na hartiju po kojoj pišem
Otvaram vrata svog bunkera i dišem
Mogu da prebrodim sve! Osim sebe!
Daljine i sne, al’ uzalud sve je!
Silne vode beskrajne nikud nisu odvele, jer voleo sam sve, osim sebe!
I onda dođem gajbi. Prođem flašu. Ne sednem u ćošak
Prođem pored prazne stolice, u njoj, više nema gosta
Prilazim ogledalu, i vidim tu, gde stakli se vreme
Neki pomalo mator lik, al’ se smeši ko dete
A potom na doku tišina. Staza u pesku i samo kiša rominja
Kapetanov dnevnik, poslednji unos: dva–nula–dvadeset prva
A beše ovo dug put okolo da smetne se s uma početna luka
Jer, kada beži se od sebe, hrli se pučini, grli se bura
Baca se kompas i ne radi radar. Raduje te tmura, dok krši te munja
A premda ne baš uvek prečicom, na kraju ipak stigneš u sebe
I ne mora tad ni da bude rečito, više je osećaj nego tekst pesme
Ovo što sad nosim u grudima, ili je celi svet ili je bomba
Svakako je veliko i štopuje, kuca, odbrojava, a do kad? Ko zna
I zato više nemam namere da traćim. Nemam namere da stanem
Ja sam stari ja. Novi ja. Svaki ja. Svaki dan. Kamen, ali meni dragi kamen
Sve lepo se splete sa ružnim. Sve ružno isprepliće lepo
I sve je to moje. Sve se to voli. Sve se to stopi u jedno
I sve se to stvrdne u sidro i pljusne u more što jedino čuće
Kad na kiši u zoru šireći ruke šapnem: "Brod je kod kuće"
Po kojoj god trasi skreneš s teme. Znaci vode do tebe
Šta si? Luka il’ greben?
Šta možeš još da vratiš, osim sebe?
Da pratiš, osim sebe?
Na kraju...
Uuu
Mogu da prebrodim sve! Osim sebe!
Daljine i sne, al’ uzalud sve je!
Silne vode beskrajne nikud nisu odvele, jer voleo sam sve, osim sebe!
I pravo vreme je da vratim se sebi. Pravo vreme da jednostvarno nastanenm
Pravo vreme da jednostvarno postanem sve ono što sam želeo da budem negde još od petanaeste
I naravno da nije "effortless" više nikad. Druge su godine i drukčija igra
Neće da svira ko nekad bez štima. Neće da štimuje samo bez cima
Zato, tu sam da kidam. Zato, tu sam da blistam. Tu sam da sijam
Da teram svemu lošemu inat. I pozlatim sve što taknem kao Mida
I možda ne mogu da popravim svet, ali i on mene ne može da pokvari
Potopi gutaju barke, da, ali ovo ostrvo ne možeš da poplaviš
Nastanjen ljudima u grudima. U miru sa radošću, u miru sa bolom
U miru sa svime što tek ću da susretnem. Samome sebi. Napokon kopno
Marčelo, Marko, Mare, prijatelj, brat, dečko, sin
Pisac, MC, Car ili krindž, Omražen, voljen il’ nebitan lik
Al' nikad ravnodušan. Čemu to varanje sebe?
Kakav je takav je, taj svet je moj i zove odonud roletne
Sviće. Tanana svetlosna traka pada na hartiju po kojoj pišem
Otvaram vrata svog bunkera i dišem
Mogu da prebrodim sve! Osim sebe!
Daljine i sne, al’ uzalud sve je!
Silne vode beskrajne nikud nisu odvele, jer voleo sam sve, osim sebe!
I onda dođem gajbi. Prođem flašu. Ne sednem u ćošak
Prođem pored prazne stolice, u njoj, više nema gosta
Prilazim ogledalu, i vidim tu, gde stakli se vreme
Neki pomalo mator lik, al’ se smeši ko dete
Top 5 canciones de Marčelo (SRB)
Estas son algunas de las canciones más escuchadas de Marčelo (SRB). Si te gustó "Kod Kuće", también puedes leer sus letras, conocer sus colaboraciones y explorar su discografía completa en QLETRAS.COM.
Zidovi
Zidovi u zgradi svi tanki. Flis papir. Čik zaspi, Čim čas bi da danem, san mi k'o MC Hammer kaže „Can’t touch this.“, Jer, u stanu pored živi čovek kojeg zovemo Molder, Taj nadimak mu je smislio s prvoga sprata...
Čaura
Pa gde si Vrabac? Nema te ni na fon da se javiš. Evo ja sam ti upravo prešao granu, ušao u Srbiju. Kad stigneš, ti se javi, Primam poziv iz budućnosti, komfor me zove, Kaže mi da izađem iz komforne zone, Da mu krenem...
Gost
I onda, završi se još jedan dan, Sunce slupa se o kamen i kost, Stvari puste senku i smanji se stan, Prekoputa mene sedne stari gost, Otvori paklu, piće, dušu..., Zatvori prozor i zavlada dim, Otvori mi lobanju,...
JBG
Slušajte svi ovu legendu živu:, Ostaće nas tol’ko da stanemo pod šljivu, I kad pod šljivom bude nas samo tri, Dva će reći jedan drugom: „Izdajnik si ti!”, I dok se svađaju, onaj treći, glavni, Gore navrh krošnje...
Ostrvo Mržnje
Sad te ima. Sad te nema, I onda kažu – laka mu zemlja, Ova nije, Meni nije, Tone krvi i suza iznad tvoje mrtve glave, Odatle niču nova deca. Zemlju slave, Al’ tebe nema, I kažu: laka mu zemlja, Ova nije, Meni nije,...
Letras de canciones más vistas
Artistas más populares
Lee la letra completa de Kod Kuće interpretada por Marčelo (SRB). Descubre el video musical, la información del sencillo y explora más letras, álbumes y colaboraciones del artista en QLETRAS.COM.